Moji me dovezoše do busa ispred Interkontinentala da me vide poslednji put, jer nisu bili sigurni da ću se vratiti ;), a Db narafski kasni po svom starom debelom običaju. Gomila ljudi, 1/2 zbunjeni, 1/2 srećni. Nama je zapao bus broj 10 (u daljem tekstu zurlobus), ispred koga piče trubači i odaje se utisak tipičnog srpskog veselja. Pomislih da nekoga prate, ko se očigledno neće vratiti u otečestvo, ali pogreših grdno. Ni slutio nisam da nas u autobusu čeka ekipa...

Seli mi u autobus, normalno, unezvereni, nikog ne znaš, svi ti čudni, novi. Na razglasu nam se predstavio glavni vodič, Slovenac, sa čistim slovenačkim imenom i prezimenom, Uroš Bogdanović :) i pomoćni vodič, Marija Marjanović, koju sam još pre video u agenciji.

Odjedared, Zu! Na zvučnicima u zurlobusu začuli su se milozvuci iz rodne Turske, da li Seke, da li Stoje, da li Sanje, svejedno. Ja onako u mentalnoj panici okrenuh se i pitam neke ljude sa kog su fakulteta? Odgovor ste naravno pretpostavili :) Megatrend. Ti ljudi, ubeđeni da studiraju, ni manje ni više nego - fakultet :). Ali, u tami autobuskog svetla, zapazio sam da još nekome nije pravo zbog zurli sa zvučnika. Ispred nas tačno sedeše dve junoše: Milan i Saša (od milošte nazvan Sale siroma), sa kojima smo se odmah zgotivili i na hrvatskoj granici, slikali i zajedno zalili neku njivu, onako za dobar početak prijateljstva.

Prešli mi granicu sa Hrvatskom i prvo što sam primetio da je signalizacija na putu dobra, kao i sam put. To mi je post-traumatski sindrom prouzrokovan vožnjom na srpskim putevima :). Uz milozvuke sa kavkaskih planina, stigosmo do Slovenije negde u jutarnjim časovima. Db je veoma pametno iskoristio pauzu na pumpi da popije jogurt, a ja da isprobam karticu plaćanjem nečega, ali zaboravih čega. I radila je :). Jeee :)

Ušli smo u Italiju i dok smo se vozili tim severnim delom, uživali smo u prelepom ambijentu. Latini, stare kurve, imaju šmeka. Sve je prelepo, od kuća do puteva, staza, okoline... bukvalno, kao da su svaku travku zabadali posebno. Čak i kad su radovi na putu, ti radovi izgledaju lepo, a radnici ko hirurzi!

Stigli smo negde ispred Venecije i Uroš nam reče da treba da se ukrcamo na neki brodić koji će nas prevesti do starog grada, prestolnice Mletačke republike. Ukrcali smo se na brodić i trenutke na tom brodu sam iskoristio da napravim par fotki Venecije sa mora. Veoma lepo i zanimljivo. Neki Talijan, švaler, je davao samo devojkama da idu na palubu. Ccc.

Brod je pristao, a mi izletesmo napolje željni svega, a najviše mirisa. Tu smo se Marija, vodičica i nas četvorica šetali gradom slikajući se ko japanci mojim prelepim Canon IXUS IIs-om :). Svuda. Mislim da sam najviše fotki baš tu ispucao. Sve je lepo i na svom mestu. Nekako sam manje očekivao, jer mi je ćale pričao da venecija smrdi i da govna (d izvinete) plivaju po kanalima. Taj miris sam očekivao. Srećom po nas, bio je lep dan, sunčan, a čuh da smrdi samo posle kiše.

U Veneciji smo posetili Trg sv. Marka, Duždevu palatu, crkvu Santa Marija Dela Salute (četiri noge, sve četiri krute), Most uzdaha, koji umalo da postane most izdaha, jer smo onako umorni ko volovi, jedva se popeli na isti. Nešto malo ispod smo Db i ja odigrali poslednji tango u Veneciji.

Dok smo išli ka Santa Marija Dela Salute, kupili smo neko italijansko pivo, Peroni, koje smo popili ispred crkve. To nas je diglo iz mrtvih. Našli smo ve ce ispod nekog od milijarde mostova koji je koštao 50 centi, ali tu ja provukoh Debelog posle mene, tako da smo tu uštedeli silne pare ;)

Od Marije sam saznao veoma interesantnu informaciju. Italijani imaju drugačije cene ako sediš i ako stojiš u kafiću. To jest, skuplje je ako sediš, jer je kvadratni metar u Veneciji mnogo skup, pa je samim tim i piće skuplje ako zauzimaš taj dragoceni prosotor. Mogao bih tako nešto da primenim na svojim žurezama ;).

Venecija je inače prepuna turista. Od crnaca do japanaca. Ima svih boja i dezena, na tufne i štrafte. Najbolji su likovi koji stoje nepomično obučeni ko debili u neke karnevalske kostime i slikaju se sa tobom za pare.

Radnje su skupe, ali i prazne. Pretpostavljam da je firmama prestiž da imaju prodavnicu u Veneciji, makar niko ništa ne kupio u njima. Ima i uličnih prodavaca koji prodaju sve živo za turste, tipa majce, kape, piksle, šolje, naravno sa natpisom Venecija, replike karnevalskih maski itd... Tu je Db, burazeru kupio neku Gombocu, tj. neku glinu ili pesak u balonu sa očima od kojih možeš da praviš razne oblike, smešno i zarazno.

Već je prošlo dosta vremena, a mi smo negde dvadesetak minuta pred polazak na nazad brodić seli na neki kej i potamanismo grickalice i sendviče koji su nam ostali iz zurlobusa, naravno uz italijansko pivo.

Brodić nas je prevezao odakle smo i krenuli i mi tu u nekoj prodavnici kupismo tekilu i limun, te smo ušli u stojabus koji nas je odvezao u mesto našeg konačišta...

Turističko mestašce, klasična novogradnja tipa grčke Paralije i tu smo odseli u hotelu pod imenom Sant Ambrođlo ili tako nekako. Sobe četvorokrevetne i tu se nas četvorica smestišmo, Sale, Milan, Debeli i moje prelepoštenstvo.

Db je iskoristio priliku da malko prilegne, a ja da popričam sa Milančetom uz tekilu i tu provalih da je dečko sasvim ok, zajebant, a nadasve normalan i osveženje u toni megatrendovske zurla familije.

U međuvremenu, poče da lije kiša, koje smo se plašili čitav put, jer sam gledao na netu prognoze za gradove koje ću posetiti i crno nam se pisalo. Sale laka skoka pretrča preko puta da kupi neko pivo i mi tu uz nimalo muke posrkašmo koju tonu alkohola i otiđosmo na žurku koja nam je bila organizovana negde u mestu.

Odvaljen od alkohola, ne vidim dalje od trepavica, uđoh u klub i počeh da đuskam i šmekam ostatak ekskurzije. Popili smo još koje pivo i Bum! Niti vidim, niti čujem. Mnogo dobar osećaj. Kao da sam krečio svoju auru iznutra :) Zgotivio sa još jednim likom iz našeg busa, Oliverom, dečkom koji se nije odvajao od kamere. Snimao sve živo i mrtvo. Bilo je super zezanje, sve do trenutka dok nismo čuli zurle tipa Seka, Stoja, Sanja itd... Mi u čudu. Ko da smo izašli u seosku diskoteku u okolini Žagubice. Videsmo koliko je sati i šta će nas čekati ceo put. Prođe i to čudo, a ja se ovoga sećam pomalo iz tuđe priče, pomalo kroz delove mozga koje alkohol nije napao to veče. Tu se Debeli popeo kod Di Džeja i reče mu da prekine sa sranjem (d prostite) i onaki veliki mu pripreti i ovaj za divno čudo odma prebaci na neku komercijalu. Posle nekog vremena ja počeh da se derem Di Džeju da pusti neki dram, što ovaj sa oduševljenjem prihvati i pusti. Tu sam počeo da skačem ko magarac pred parenje i sa nekih stepenica skočih Milanu na nogu.

Ovde sada ima neki fejd aut, pa se ja budim ujutro, pakujem stvari i ostavljam u hotelu, jer krećemo dalje na put. Imali smo sat-dva pauze za šetnju i Sale, Milanče, Oliver i ja pojedosmo nešto, a Db stara štekara, ode da se šeta po mestašcu. Tu sam video ekstra zanimljivost. Dođe keša kod tebe da naručiš i kako mu ispričaš, on to upiše u neku spravu tipa PDA i to direktno ide u kujnu kao porudžbina, da se što manje čeka.

Kako smo završili sa ždranjem, spakovali smo stvari u zurlobus i krenusmo za Veronu. Sve u svemu, spavali smo 2-3 sata, maksimalno, što nas je pratilo ceo put.

Stigli smo u Veronu po kiši. Bedak. Pljušti kiša, ubi. Iziđosmo iz seljobusa ispred nekih gradskih zidina i prvo što sam primetio je da semafor za pešake ima pored crvenog i zelenog i žuto svetlo. Hm? Ja ko za inat nisam poneo ništa za kišu, mokar ko dupe. Tu se skupiše neke čamuge da nam valjaju kineske kišobrane za 5 eura. Čamuge su teške za pregovore do jaja. Posle dužeg vremena cenkanja, slomili smo čamugu te smo pazarili kišobran za 2.5 eura, što je takođe previše, al' mokro dupe ne bira.

Pratili smo masu i stigli do kuće gde je navodno živela Julija, glavni lik iz jedne od prvih sapunica, Romeo i Julija. Tu ima kao Julijin balkon i Julijina statua koju svi treba da private za desnu sisu, ali ne znam zašto. Naravno, privatio sam Juliju i ušao u kuću koja je ustvari muzej i ufur je 7 eur. Debeli i ja smo se popeli gore, a ostali su srpski čekali u dvorištu na kiši. Obišli smo neke renesansne krevete, odela itd.. slikali se na balkonu, sa balkona i u balkonu, na nekim prozorima i ostalo.

U kući imaju monitori sa touch screen-om gde možeš da kucaš poruku Juliji, kao i sveska gde se upisuju ljubavne poruke. Tu smo Db i ja ostavili trag naše večne ljubavi, a Db je na zidu ispred kuće zalepio papir gde je napisao Miroslav + Skvo, ali od Skvo još ni traga ni glasa :). Konkurs je otvoren, pratite oglase u Politici :).

Inače tu svi lepe poruke, naročito na žvakama, jer se na njima, valjda, najbolje vide. Ja sam ispred iskoristio priliku da izrecitujem deo iz Romea i Julije, koga sam uspeo da se setim, a Oliveru u kameru smo izdeklamovali nešto o Šekspiru, što još nisam video :) Posle smo kupili neke razglednice i otišli da se prošetamo po kišnoj Veroni sa čamuginim kišobranom.

Italijani, majku im, sve drže pod konac. Iako je padao okean sa neba zajedno sa oktopodima, Verona je ostala prelepa u našem sećanju. Uleteli smo i u prodavnicu tehničke robe gde ima sve i svašta. Tu je Oliver kupio kasete za kameru za neku jeftinu cifru, Milanče slušalice za MP3 plejer, a ja sam pogledao cene memorije za aparat i zgrozih se kada videh da je duplo skuplja nego u Beogradu.

Gladni Srbi posle otiđoše do Meka da jedu, a ja sa njima pojedoh neki šejk, jer ne jedem stereoidnu govedinu sa antibioticima.

Kad smo izišli iz Meka ja ostadoh sam sa Oliverom i gledajući neke ribe, izdvojili smo se od mase i zagubili se, ali smo našli zurlobus na vreme. Bus je smrdeo na vonj i vlagu, jer su svi bili mokri ko bakalari. Žao mi je što nismo imali više vremena za ovaj grad, ali ovo što sam video je stvarno prelepo. Odatle krenusmo za...

Na pumpi usput, ja sav srećan, našao pivo od 1l :) Mljac :) Kupih par komada, jer je dug put, a boga mi i težak, pa treba izdržati :). Stigli smo u taj famozni Monte Karlo negde uveče. To je ustvari kneževina Monako, za one sa dvojkom iz geografije. Videli smo oba, jer su udaljeni jedni od drugih oko 500m :) Šetali smo se po pustim ulicama i videli Gribaldijevu palatu. Zgotivili smo se sa dve devojke koje su sedele u zadnjem delu autobusa pa pobegle od zurlaške ekipe pozadi, dakle, Sanjom i Tanjom :) Lako se pamti. Super devojke, ali veoma čudne. O njima kasnije.

U Monte Karlu sam iskoristio vreme za šetnju i slikanje. Slikao sam bez blica, jer sa blicem se video samo objekat, bez pozadine. Ni noćni blic nije pomogao. Slike su ostale malko razmrljane, ali su u suštini ok.

Odveli su nas u neku kockarnicu. Bezveze je da odeš u Monte Karlo, a da se ne kockaš, zar ne? :)

Unutra nije dozvoljeno slikanje i snimanje, ali nema veze. Iovako nema šta da se slika. Ja sam zamenio 5 eura, u fazonu: ajde da vidim kako to radi. Onaj ko me zna, upoznat je sa time da nikada ne računam na sreću, tako da mi ni kocka nikada nije išla. I u ovom slučaju je tako bilo :). Ja sam išao na džek pot, šta bi drugo. Pare sam zamenio za žetone od 0.20 eura i vukao ručicu ko kreten :) Istripovao sam se da je fliper i da ću moći da ga tiltujem :). Par puta su mi ispali neki novci, ali sve sitno... Onda je došao neki matori i rekao nam da je gotovo i da bežimo napolje dok ne raskantamo mašine :)

U svakom slučaju sam pukao 4 eur, a žeton od 1 euro i jedan od 0.20 eura sam zadržao za uspomenu. Neki zurlaš je dobio 170 eura :) Svaka mu čast.

Posle kazina smo krenuli u garažu gde je bio parkiran megazurlbus. Bio sam u tunelu gde prolazi formula 1 :) Tunel ko tunel :)) Ceo Monte Karlo je ništa naročito. Lepo je, ali nisam ni sa čim fasciniran. Recimo da je još jedna od na silu izvikanih stvari da bi se uzela velika kinta ni na šta :))

Krenuli smo odatle i spavali u noćnoj vožnji, jer smo u prepodnevnim časovima stigli u...

To je turističko mestašce, sa lepim pogledom sa nekog brda. Sobe su bile četvorokrevetne, te se ista ekipa opet sjati piti i lumovati, lumpovati zore dočekati. Španci, mame im ga, pokupiše depozit od 20 eura po čoveku, ako nešto sjebemo.

Ušli smo u sobe i Milanče, Db i ja počeli smo odmah da pričamo o kompjuterima i nekom biznisu. Tu me je Milanče još više oduševio svojim zdravim stavovima, koji nisu svojstveni mojoj generaciji.

Kasnije smo se popeli na bazen na krovu zgrade, gde su se Db i Saša kupali iako je bilo samo 25 stepeni :) Ali sunce, more.. :) Onda smo preskočili ogradu i uskočili u džakuzi u susednom hotelu, a Db i Saša su pre toga oterali neke Švajcarkinje svojim neartikulisanim ponašanjem.

Posle iživljavanja po španskoj keramici, krenuli smo na plažu. Plaža je odlična! Super! I ribe su dobre :) Čamuge i ostale, mljac :) Malko smo sedeli sa ekipicom iz našeg autobusa, a potom krenuli na neko brdo i tu se slikali. Lep pogled, lepo mesto... Idealno za odmor i letovanje. Samo, pretpostavljam da je skupo u sezoni. Jedan od vodiča nam reče da je cifra oko 30eur dnevno, bez klope.

Ja sam po celom Lioretu tražio internet kafe da skinem slike sa aparata. Španci ne znaju engleski, pa ne znaju da ti objasne ništa... U nekim situacijama sam pomislio da čak ne znaju ni španski :). Lomili smo se, lomili i na kraju naiđosmo na neki kafe u kome nisu ni čuli za card reader, usb i cd pisač. Okrenuli smo se tužni i vratili se u hotel, gde ja zakucah na vrata Uroša vodiča i neki njegov ortak mi skinu slike na laptop i nareza ih na cd. Tu ja oslobodih dragocene kartice i srećan ko dete u prodavnici porno časopisa sa ostalima siđem dole i pristupim akciji kupovine tone piva i tekile, da se obezbedimo za ubuduće. Imali smo frižider i nije bila frka. Uopšte je smeštaj bio odličan, imali smo i mikrotalasnu rernu, šporet, super ve ce... milina.

Uveče se skupila neka ekipica, a mi smo se napojili tekile i piva i otišli u disko, gde nam je bila organizovana žurka.

To je bila kao Red Love Party, tj. svi su trebali da obuku crvenu majcu. Ko nema, kupio je neku Espania majicu. Žurka nije nešto uspela, a naročito onda kada su pustili neke zurle turske, najgore. Pošto je tad bila slava, ladno su pustili i Đurđevdan, što imam zabeleženo na nekom klipu. Tu se Milanče spopao sa nekom crnogorkom, a mi, koji ništa nismo videli od alkohola, uzeli smo pa smo legli.

Onda mi je uleteo Debeli u sobu i hrkao ko mamut! Morao da spavam sa diskmenom na ušima :) Tu noć smo se malo ispavali i sutradan negde oko 13č krenuli za...

Na ulazu u grad smo videli džinovski tampon, tj. zgradu u obliku istog, gde smo mogli svi naslutiti kakav je to super grad. Tamponom ga ja nazvao Uroš, vodič :)

Došli smo do Gaudijeve katedrale, poznatije pod imenom Sagrada Familia. Ko ne zna šta je, verovatno je video negde na televiziju :). Gaudi je bio arhitekta, vajar, sve u svemu genije. Ceo je život posvetio ovoj katedrali i uopšte umetnosti. Ovu katedralu je finansirao sam i pred kraj života živeo u njoj. Iako je bio jedan od najbogatijih ljudi u Barseloni, umro je siroma, i to tako što ga je ubio tramvaj dok je hodao zamišljen ulicom :). Ovo čudo se gradi već 100 godina, a svaki detalj na njoj je savršen. Nadam se da će slike dočarati to koliko je moguće. Ja sam neke detalje posebno slikao i posle proučavao. Genijalno!

Odatle smo otišli za Parc Guell. To je park koji je nazvan po Guelu, liku koji je bio bogat i gotivio Gaudija, te se odlučio da finansira njegove maštarije. Dogovorili su se da kupe plac van centra grada i da Gaudi tu uradi kuće koje bi posle prodavali. Međutim, niko nije hteo da kupi kuću na tom mestu, jer je tada to bila poslednja periferija Barselone. Jedine tri kuće koje postoje su Gaudijeva kuća, kuća administracije i crkva.

Inače, ceo park je mnogo blesav, svaki detalj je savršen. Gledajte slike, ja nemam više reči :)

Odatle smo otišli, recimo, u centar Barse. Marina, spomenik Kolumbu i glavna ulica, Ranfla, Rambla ili Kurbla... valjda se tako zove nekako :) Dok smo se zezali i prelazili ulicu, prišle su nam neke slatke brazilke i pitale nas gde je Pikasov muzej, a mi smo oberučke prihvatili da im to pokažemo, iako ni mi nismo znali di je :)

Prošli smo po Barselone, dok ga nismo našli, jer Španci uopšte ne znaju engleski, a oni koji ga znaju, ne bi znali da objasne gde je :) Posle par sati pešačenja u krug, naiđosmo na famozni muzej :) Usput smo izgubili sve, i brazilke (koje su mislili da smo Ameri, jer valjda dobro pričamo engleski), tako da smo ostali samo Sanja/Tanja, Db, Milanče i ja.

Muzej je fin, ali ništa naročito. Fali gomila slika, koje su verovatno svuda po svetu ili u privatnim kolekcijama. Odatle smo požurili nazad u naš smrdobus i odvedoše nas do nekih pevajućih fontana. Ustvari to su obične fontane gde puste muziku iz zvučnika, lepo ih osvetle i one menjaju boje. Simpatično, ali nije baš toliko zanimljivo, bar ne meni :). Tu sam gledao da slikam što je moguće bolje bez blica, jer sa blicem nije bilo vajde. U to vreme održavao sajam automobila kod njih, pa je teško bilo spustiti se do tih fontana, a smo išli peške zaobilaznim putem. Tu smo se Tanja/Sanja, Milanče i ja zagubili, tj. otišli na pogrešnu stranu sa drugim autobusima, pa smo se posle pentrali skroz na vrh ko mentoli. Čekao nas ceo autobus :) Al neka, bilo nam je super, ćaskali smo baš fino.

Odatle smo se uputili nazad ka Lioret de Maru, gde nas je opet čekala žurka. Napili smo se tekile ko volovi, zalili pivom i fejd aut ;)

Sećam se samo da smo Tanji i Sanji pevali pijani pored terase: “Dunavom brodovi plove, da li se bar jedan zove Sanja/Tanja, Sanja/Tanja” :)) Ali nisu čule :) Nema veze, imamo klip ko'dokaz ;)

Costa Brava je fakultativni deo ekskurzije. Dok smo još dolazili u Lioret De Mar, dali su nam da se izjasnimo na koji ćemo od fakultativnih izleta da idemo. Ne znam šta je prvi, ali drugi je bio Costa Brava, a treći gomila nečega zajedno sa nekim luna parkom itd.. i to je koštalo 100 eur, a ovo naše 65, s tim da je u to uračunato i ulaznice za diskoteke sa 3 dž pića i još nešto.

Costa Brava, je udaljena od naše baze nekih 20-30km. Usput smo svratili do neke botaničke bašte Piniya De Rosa , sa nekim kaktusima, da te Bog sačuva. Ima svašta. Razni oblici, vidi slike za detalje. Slikali smo se ko' da nikada kaktuse nismo videli. Čak su i prodavali male kaktuse za 1.5 eur, te ja dadoh pare nekoj ribi iz nekog autobusa da mi kupi jedan kaktus u obliku dupeta, ali tu ribu više nisam video :) Ako ovo pročita ikada, neka mi se javi da podelimo uživanje u bodljikavom stvoru :)

Posle sat vremena smo nastavili za Kosta Bravu i stigli, konačno.

To je super mesto. Pogled je ekstra. U principu, u njemu nema ništa senzacionalno osim super plaže i mora i neke tvrđave na koju smo se pentrali i slikali. Db i ja smo otišli nekim utabanim puteljkom malo dalje i drali se ko tarzani u pravcu pučine.

U povratku smo svratili u neku kafanicu na tvrđavi i pili sangriju. Neku od belog vina. Super. Taman nas je žvajznulo na onu vrućinu, Uroša pogotovo ;)

Eeeheh, odatle smo krenuli i neki vinski podrum , gde ti daju čašicu da degustiraš vino koje hoćeš. Srbi naravno degustirali sve po sto puta :) Meni se najviše svidelo Oporto i Moscatel. To utvari nisu vina, više liče na neke likere, tj. nisu ni likeri, već neki destilati, kao Vinjak tj. Konjak. Kupio sam po flašu oba. Svako po 4 eura. Evo nekih slika iz podruma. Tu su nam se već oči ukrstile i vratili smo se u Lioret De Mar, jer smo se spremali za...

Narodno veselje. Kao kod nas kada bi gledao nekog kako igra kolo. Toliko me je i ovo zanimalo. Prvo su nas poređali kao u školi da se slikamo sa nekim čašama punim razblažene sangrije, a onda su nas uveli u neku dvoranu i poređali za stolove kao na seoskoj svadbi. Na stolu je čekao bokal sangrije i flaša šampanjca. Ide riba i slika aparatom sa likom koji ti stavi kaubojski šešir na glavu i kao uperi ti pištolj u istu. I ti se tako slikaš ko debil, a posle ti valjaju sliku sa 6 eur!?. Što su, bre, sqpe slike u Španiji :). Srpska posla, samo na Španskom :) Tipove stave u neki ram Wanted, a ribe kao na naslovnu stranu Vogue. Čobanijada.

A onda je izašao neki debeli kuždravi bradonja i počeo da peva. Stvarno dobro peva. Posle nekog vremena je otpevao od Plavog orkestra “Bolje biti pijan nego star” i ja videh da smo najebali. Na scenu izlaze igrači i đuskaju flamenko, valjda, super sve to.. ali sam se u par trenutaka smorio. Onda je na kraju neki mentol učio naše ribe da igraju Macarenu i sve se završilo sa pevanjem Tamo daleko!? Mi na siestu došli veoma pripiti i pili sangiju celo veče i na kraju provalili da smo trezni!? Bre, ono je toliko bilo razblaženo da si mogao direktno u venu da sipaš.

Posle veselja ušli smo u autobus i krenuli u Lioret De Mar na žurku, a ovi zurlaši odvalili neku Stoju, meni se utroba prevrnula, al'sam prihvatio veselje i pokušavao da zapamtim reči pesme :).

Žurka ko i svaka.. Zezanje na silu, zika neki tekhaus sa Stojom i Brenom u momentima.

Kada smo se vratili u hotel, mislim da je Debeli trčao po hotelu sa tekilom i upadao u sobe ljudima, ali nisam siguran :) To neka vam on priča haha.

Spavali smo sat-dva-tri i ujutro se zaputili u...

Našli smo se u zulobusu nešto rano, da te Bog sačuva. Prvih 20 minuta nisam znao di sam. Tu Uroš reče da se ide na Barsin stadion, a ko neće, ostaviće ga ispred nekog šoping centra. Koji ću ja moj na stadionu Barselone, kažem sebi u ovo malo brade i odlučih da odem u šoping.

Tako i bi, samo što se sve munjevio desilo, da sam se ja sa Db-om, Milančetom, Tanjom/Sanjom i još neke dve devojke nađoh na ulici, zbunjen, gladan i umoran. Tu pređosmo ulicu i uđosmo u neku zgradurinu punu raznih radnji, uglavnom garderobe. Milanče tu kupi neki džemper, a ja nađoh dres Barselone za koji me Džo smarao da mu ga kupim. Poslao sam mu poruku da mi hitno odgovori da li oće dres, al'odgovora nigdi.

U svoj toj gužvi oko kupovine, izgubili smo ove cure. Mrtvi gladni izašli smo iz šoping centra da metnemo nešto u usta. Našli smo neke sendviče, koji nisu neki, ali kad si gladan pojeo bi i sabljozubog tigra zajedno sa svim zubima ;)

Siti i besni, vratili smo se nazad i uletešmo u prodavnicu sportske opreme u kojoj ima bukvalno svega. Čak i reketi za skvoš!? Ja tu kupih šešir pecaroški i do jaja ranac, te se posle toga zaputišmo u centar Barse metroom. Nekako smo našli nekoga ko zna engleski i koji nam je objasnio šta treba da radimo da bi smo stigli do spomenika Kolumbu, gde smo, kasnije popodne, trebali da se nađemo sa ostatkom zurlandera.

Tip nas je u metrou gledao veoma ljubopitljivo, ali ni reč nije rekao i pokušavao je da provali odakle smo, te smo mi pričali na svim jezicima na kojima smo uspeli da se setimo neke reči. Od italijanskog, grčkog, nemačkog do ruskog :) Hahha.

Izašli smo žedni u Ranflu, tj. glavnu ulicu Barse. Tu smo zapazili gomilu Srba, a naročito riba koje sa 100m prepoznaš odakle su. Sve su obučene na isti kalup, po principu roze-bele kombinacije, glava 20m u visinu u fazonu ribe smo. Tu smo ih tripovali malko na engleskom, a malko na srpskom, duga priča, hehe.

Debeli i ja tu naletešmo na plakat Asian Dub Foundation i popizdimo, jer nam nije vremenski bilo izvodljivo da stignemo na koncert.

Pošto smo prvi put u Barseloni videli žičaru koja vozi preko grada na neko brdo, izrazišmo želju da se i mi siromasi provozamo tom, za Srbe i Cigane, čudnom spravom. Problem je nastao u tome što se ta žičara sastoji od dva tornja i trećeg kraja koji se nalazi na nekom brdu. Mi smo hteli da uđemo u prvi toranj, pa da se vozimo skroz od početka, al' nemere! Nismo uspeli da dođemo do prvog tornja, tj. nismo provalili kako doći do njega, a sve je izgledalo tako prosto, za nekog ko je odmoran i trezan :)

Posle avanture šetanja levo-desno po istoj maršuti, došli smo do drugog tornja i pogledali smo grdosiju od dole.

Prvo što nam je palo na pamet je: jel ima ovde lift? Videli smo gomilu nekih stepenica i onako umorni, istripovali smo da ćemo morati da se penjemo jedno 30m u visinu :) Budale. U svakom slučaju, ima lift. Ali piše, crno na belo, 10eur vožnja žičarom, a 3.5 eur samo da se popnemo do gore. I mi budale nismo hteli. To je više reakcija besa u nama od tolikog uzaludnog pešačenja, haha.

Ispod tornja smo seli da odmorimo i slušamo Db-a kako priča svoje erotske avanture, što je Milanče i zabeležio na svom MP3 plejeru :) Popularno nazvano Miroslavljevo jebanđelje :))

Odatle smo krenuli da se šetamo, ne znamo ni sami gde. U Ranfli smo ušli u neku prodavnicu gde smo se cenkali sa Indijcem oko nekih majci koje su koštale 20 eura, pokušavši da ih kupimo za 5 :) Realno, majce su vredele možda 3.5 eura :) Indijac iznervirao posle nekog vremena i reče nam ko' Apu iz Simpsonovih: Get out! :)

Malko ispred naleteli smo na Tanju/Sanju koje smo izgubili u šoping centru i sa njima smo popili kafu i malo kulirali, te smo odlučili da vidimo Akvarijum, neki podvodni muzej.

Kao i svaki turisti, pitali smo mutave Špance gde je muzej i na kraju ga nismo našli, ali je Db našao prodavnicu indijanske robe. Uzeopapoludeo, naki debo' nakupovao je zalihe za celo pleme. Majce, dukseve, čak i zvečke. Tu je potrošio pola prosečne plate prosečnog Španca :) Ja sam takođe uzeo jednu majcu, čisto Db-u za ljubav ;), a u principu mi je i trebala, jer čistih majci više nisam ni imao, hehe.

Izblejašmo posle još malko i tu Sanja provali da joj nema aparata te se izbedači i mi zajedno sa njom, jer su slike jedino što bi joj ostalo konkretno sa ekskurzije. Ja se skenjao takođe, kao da sam ja izgubio svoj divni IXUS, pu, pu :).

Krenuli smo nazad za Lioret De Mar, u tišini, po prvi put. Sanji sam dao malo da sluša muziku da iskulira nestanak voljene sprave.

Žurka koja se spremala za to veče ja bila u sajber fazonu, te nam je uletela Marija u sobu i svakome dala po 3m folije za pečenje pilića da od nje napravimo neku masku. Db je kao napravio dredove od folije, a ja sajber zurlu . Međutim, pošto sam se mnogo napio, vratio sam se brzo u hotel sa žurke i htedoh da legnem, ali provalim da nema Db-a nigde, a kako da spavam bez njega? Nađoh ga u sobi kod Tanje/Sanje , gde se i ja privalih te pričašmo o zezašmo se do sitnih sata u zore rujne. To je ujedno bilo i poslednje veče u Španiji. Sutra smo kretali za Kan i Nicu.

Probudio sam se pijan ko hijena. Ne vidim svoje levo oko u ogledalu. U seljobusu ja odmah na uši natakarim diskmen i pustim neki novi DUB koji sam nabavio veče pre nego što sam krenuo na ekskurziju. Joj, majko, koji tripovi. Došlo mi da poludim. Onako blesav, izašao sam u autobus i ušao pravo u muzej Salvadora Dalija, koji nam je bio usput do Kana. Građevina je crvene boje, sa nekim jajima na vrhu i zalepljenim žutim brabonjcima na fasadi.

Onako blesav gledam tuće blesavluke. Dali i ja smo se baš razumeli tog prepodneva :) Svaka čast čoveku, bio je genije. Muzej je baš ogoman i treba minimum 4 sata da bi se sve na tenane obišlo. Ja sam u prodavnici muzeja kupio repliku fotelje od usana Me Vest. Veoma simpatično :)

Posle nekog vremena smo krenuli za taj famozni...

Beše veče kad smo stigli. Mislim da smo imali oko sat vremena za razgledanje grada. Taman smo stigli par dana pred početak festivala pa su radovi bili u toku. Malko smo gledali pločice sa utisnutim dlanovima i potpisima zvezda, uzalud tražili Kusturicu, koji ima svoju pločicu, ali je nismo našli u brzini.

Ovde je do izražaja došao srpski mentalitet. Pazi, došao si negde gde je pitanje kada ćeš opet i da li ćeš uopšte opet doći, a Srbi odmah navališe na genetski modifikovanu hranu u MekDonaldsu i u nekom istočnjačkom restoranu koji im je Uroš preporučio. Tu su bili šitav sat i posle se vratili u zurlobus.

Nas koji nismo došli u Kan da jedemo, zanimalo je više šetanje po gradu, koji je obična selendra sa femsi reputacijom. Ima otprilike jedna ili dve ulice, 5 hotela i jedna velika zgrada u kojoj se održava festival. Ima i neka tvrđava u gradu na koju smo se verali ko majmuni da bi zaključili da ni ona nije ništa naročito. Ali sve treba videti, pa smo i mi videli taj famozni Kan, malo se u njemu slikali, Oliver je snimio intervju sa poznatim italijanskim porno glumcem Jovanottijem, tj. Debelim i produžili smo za...

U Nicu smo stigli na primer u jedan noću u neki stari, lepi hotel. Tu su sobe bile trokrevetne, pa smo Db i ja dobili novog starog cimera, Olivera, čiju smo guzu dobro ispipali, da vidimo da li može da prođe naše visoke standarde i prošao je ;) Milanče i Sale su dobili novog člana naše družine, Srleta.

Srle, tj. Srđan je veoma čudan dečko po mojim merilima, jer je krenuo je na put sa Canon A75 sa samo 32mb karticom :) Kako bre to? :) Kaže da slika malo, ali kvalitetno :) Super dečko.

Skupili smo se kod nas u sobi, pili neko pivo i Džim Bim i legli u udobne krevete koje smo morali da napustimo već rano ujutro.

Ostavili smo stvari u hotelu i šetali se celo jutro po Nici. U nekoj prodavnici smo našli pivo od 0.66l sa super zatvaračima, te smo Db i ja odlučili da te flaše ponesemo kući da Zoro i Marinko toče rakiju u njih :) Zoro se oduševio, a za Marinka ne znam, pitajte Db-a :)

Posle malo lutanja i gubljenja po Nici, našli smo hotel i ukrcali se u zurlobus odakle smo otišli u...

Fabrika parfema se nalazi nedaleko od Nice, te smo se tu iskrcali i kako smo ušli u zgradu, mene je sastavio miris jakih parfema, koje inače ne podnosim. Neka relativno mlada gospođa nam je na engleskom objašnjavala kako se prave parfemi i u čemu je značaj njihove fabrike. Po njihovoj priči, preko 70% prafema koji se prave u svetu, potiče iz ove fabrike. Oni su neka vrsta OEM izvođača, rade po specifikacijama koje im da na primer Hugo Bos ili neki drugi. Tu su prodavali parfeme na kilo, a muški Srbi su svi uzeli Kenzo, a ribe isto tako nešto. Ja nisam ništa, jer ne volim parfeme, svi su mi isti, a i bilo mi je muka od onih mirisa, te sam sa Milančetom napustio to zdanje i iskulirao kod autobusa. Db je uzeo, naravno, Kenzo ;).

Mene su kazani u kojima se destiluju parfemi podsetili na kazane za rakiju. Isto izgledaju, samo što se u Srbiji te sprave upotrebljavaju mnogo pametnije ;).

Iz fabrike smo se vratili nazad u...

Tu smo odlučili da blejimo ceo dan na plaži i da pijemo pivo, što se ispostavilo da je bilo veoma pametno. Pijemo pivo, gledamo azurno more, bole nas. Kako smo izašli iz autobusa, Db i Srki krenuše da nađu ve ce, ali nigde neće da ih puste. Na kraju su uspeli kod nekih čamuga u lokalu i pridružili se Oliveru, Milančetu i meni na plaži.

Posle obimnog kuliranja i pijenja, meni je podivljala bešika toliko gadno, da nisam mogao da hodam. Ustvari, hodao sam ko grbavac sa Notr Dama. Boli, a nigde neće da me puste u ve ce. Mislio sam da ću ostaviti svoje prelepe kosti u tuđini, kad smo naleteli na MekDonalds u kome ne možeš da uđeš u ve ce bez šifre koja ti piše na računu?! Tu sam naručio šejk samo da bih dobio račun, te uletoh u klonju brzinom Zastave 101 na zaleđenoj nizbrdici i odradih radnju nikad duže u životu. Koliko može da stane u ovako malog čoveka? :)

Tu malo kulirasmo do povratka u toplo zurlaško gnezdo, gde smo imali noćnu vožnju prema...

U Beč smo stigli oko podneva. Iskrcani ispred palate Marije Terezije. Fino zdanje. Neko će je se možda setiti iz serije Vuk Karadžić. Iza nje ima lep park koji je nekada korišćen za orgijanje raznih vrsta, te nam je Uroš tim podatkom samo raspalio i onako prljavu maštu :). Mi smo se odlučili da posetimo najstariji zoološki vrt gde je karta koštala 16 eura pojedinačno, a 10 za grupu preko 20 grla. Prvo smo se nećkali, ali se nismo pokajali. Zoo je strava! Ispred kaveza sa nekim malim lanetom smo pevali Lane moje ;) Ima na kameri :) Mene su najviše oduševili pingvini linuksaši i kišne šume. To je zgrada u kojoj je klima kao što joj ime kaže. Vruće i vlažno sa rastinjima i živuljkama iz tog podneblja. Tu smo se i zagubili pa smo se Srle i ja vratili zajedno do parka i pokušavali da se slikamo ispred fontane, ali neke ribe, glupe ko 1/2 Db-a, nisu znale da okinu kako treba pa nam je tu otišlo jedno dvadesetak minuta u podučavanju mladih bečlijki digitalnim tehnologijama :)

Stigosmo do zurlobusa, ali Db-a, Sanje/Tanje i Milančeta nema. Zaostali siromasi u Zoo vrtu, mislili da su pobegli iz kaveza sa Srbima, pa jedva živu glavu izvukoše. Tu je Sale iz zurlobusa zvao Db-a na mobilni da mu kupi plišanu pandu :) Duga priča... :). Db je se ostalima ustvari posmatrao kako se kornjače meću :) to je rešenje misterije :)

Put smo nastavili prema hotelu koji uopšte nije u Beču već u pokrajni Baden, ali samo 20ak km od Beča, u nekom mestu za koje ću vam kasnije napisati kako se zove. Fin hotel, radi neka bosanka na recepciji :)

Ja tu već u panici, memorija na aparatu počela da nestaje još u Nici, tražim internet kafe da skinem slike i niko od meštana ne zna di je.

Vidim ja tu nekog bradonju kako ulazi u prodavnicu i gura kolica puna flaša piva. Ja ga na prefketnom Tarzan-engleskom pitam: Di je internet kafe? On se uvati za bradu i reče na nemačkom nešto... Ja kažem više za sebe, aha, znači desno, a on mi na srpskom odgovori: Da, desno... ti si naš? E, onda.. Idi pravo i na prvom semaforu desno :). Posle smo videli i kontejnere na kojima piše na nemačkom, turskom i srpskom gde šta ubacivati itd.. Zanimljivo.

Sale, Oliver, Srle i ja otidosmo u taj net kafe koga drži Indijac i ja tu poslah neke mejlove. Međutim, indijac ne zna ni indijski, a kamoli engleski ili nemački, koji Srle govori fenomenalno. Tu smo shvatili da nema ni rezač u kafeu, pa ja rekoh: ajde bar da skinem slike i da ih pošaljem direktno na server pa ću kući to da sredim.. Samo da oslobodim memoriju. Ne lezi vraže, ne prepoznaje ni aparat. Trebaju drajveri. Skinem ja drajvere, ali nisam mogao da ih instaliram, jer nisam bio administrator.. O tugo jesenja. Tu bezveze izgubišmo sat vremena. Posle toga smo se vratili u hotel, ništa ne uradivši. Spremali smo se za poslednju žurku u Beču.

Tu sam se razboleo, nije mi dobro apsolutno. Trese me temperatura, boli me stomak.

Beč je ekstra grad! Uveče me je najviše podsetio na Beograd, valjda zato što su trećina žitelja Srbi :) Sve je nekako veselo i živo. Kako smo izašli iz autobusa, ja uleteh u neku fensi poslastičanicu da uđem u ve ce. Razgovor je tekao doslovce ovako:

– Excuse me, may I use your toilet, please?

– Sure! Go left, and the code is 789 then..

Tu ja obnevideo od tolikog piva nisam ni čuo poslednju reč, uletim u ve ce, ukucam 789 i – ništa. Aaa, ne mogu da izdržim, vratim se nazad i kažem:

– Ooh! But the code does not work!

– You must push the red button! Wait a second... Okrete se nekom od osoblja i reče: Pokaži mu, ba, gdje je ve ce!

I tu se mi skontašmo da smo sa ovih prostora, bla, bla, Bog zna kako smo srećni i tu Db, Milanče, Srle, Oliver i ja odlučišmo da kupimo neko pivo i da ga cirkamo sirovo uz tekilu koju smo poneli.

Piva ni za lek. Ne radi ni jedna prodavnica u gradu, te smo se odlučili da sednemo u kafanče neko i da popijemo pivo. Tražili smo najjače i dobili smo Edelweiss, veoma lepo pivo, sa nekim brašnom ili nečim sličnim, memljiv ukus i mutno pivo. Mljac :) Ja tu malko prezdravio, jer sam istripovao da u tom pivu ima antibiotika :) i uputišmo se na žurku.

Klub je bio super! Tu je mene ispred ve ce-a spopala neka debela švabica, koju sam iskulirao na razne načine, ali sam posle provalio da sam se zeznuo, jer smo mogli kod nje da se uvalimo Db i ja, pošto smo planirali da odemo jednom u Beč o svom trošku, jer se i on oduševio gradom.

Na žurci smo se zezali koliko smo mogli, brzo nam prošlo. Ušli smo pijani u zurlobus i pevali na mikrofon :) Vratili smo se u hotel i vileneli po hodnicima, gde je došao neki Švabo i rekao da đe zvati muriju :) Hhaah.

Tu je Debeli napravio katastrofalnu grešku! Popio mi je onako mrtav pijan mleko za kafu. Ujutro sam bio očajan i napravio mu sranje, jer ne mogu da pijem Nes bez mlekca :). Svi su se krstili koja sam budala i oko čega pravim sranje, ali šta ću kada bez kafe ujutro ne mogu da funkcionišem. A i mrzim bahatost. To mleko je i ovako bilo samo za kafu :) Ahah, koja sam budala :))

Opet smo se ujutro spakovali, ja onako polomljen, ušao u zurlobus i ostaviše nas pored nekog ogromnog šoping centra na periferiji Beča.

Iziđosmo Db, Milanče, Srle, Sale, Oli, ja i neka ekipa iz zurlobusa.

U, bre! Ono je ogromno! Kao 5 naših sajmova sa stalnim postavkama i radnjama, ima sve, Uroš čak reče da imaju da se kupe i kavezi za bube!?

Ja sam tu bio baš bolestan, čas mi ladno, čas mi vruće. U principu mi uopšte nije bilo dobro, a morao sam da pešačim mnoogo. Db, manijak, video neku prodavnicu Indian Dreams i navalio da opet nađe neke indijansko-kineske stvari. Dok je on tražio svoje pleme, Milanče i ja smo se zagubili. Vidimo na jednom kraju prodavnicu IKEA i uđosmo u nju, da nas želja mine.

Radnja je delovala kao obična i ne preterano velika, spolja. Unutra nepregledna gomila ekstra stvari za kuću. Mnogo dobro! Tu smo uživali, stvarno. Videh stolicu SIMPO koju ja imam u kući i koju oni rade za IKEU za 180 eur sa tekstilnim jastucima. Ova moja košta nepunih 70 eur sa kožom. Inače, stvari uopšte nisu skupe, bar po mojim merilima,a neverovatno su gotivne. Milanče i ja smo kupili neke kašike za cipele, ultra lepo dizajnirane da služe kao češalice za leđa, a u principu liče na zmiju :) 1 euro :) a bogami polsužiće i kao spank machine ;) i torbu IKEA, 1 euro :) i tražeći kasu, odlutasmo negde u ...daljinu te robne kuće kojoj nikad kraja. Posle bukvalno 20ak minuta pešačenja, nađosmo kasu i iziđosmo negde. Ladno nismo znali da se vratimo ispred hale 3 gde smo trebali da se nađemo sa Srletom. Koliko je bre to čudo :))

Pešačili smo nekih 15 minuta do hale gde smo se našli sa ostalima i tu odosmo na voz koji će nas odvesti do Beča.

Srle majstor je pričao nemački sa svima, jer mu je trebala vežba. Oduševio me je kada je prišao nekom liku i pitao ga: Jel hoćeš da pričaš sa mnom? :)

Mi se tu vozom prebacišmo do Beča. Ja krenuo sa ciljem da nađem Rajfajzen banku i podignem pare sa kartice. Mislio sam da je Rajfajzen banka mnogo jača banka, bar u Austriji, međutim, od sve pompe naiđoh na jedan pokvaren bankomat. Tu Milanče i Oliver odoše da jedu, a Srle, Db i ja sedosmo u neki fini kafić i popismo kafu uz fin razgovor kome su se i ova dvojica gladnih godina pridružili.

Onda smo sa namerom da i mi nešto pojedemo otišli u neki market da kupimo sendviče. Mnogo dobra fora koje se Srbin nikada ne bi setio. Peku leba u furuni, onda ga preseku, ti im kažeš koliko šnita od čega da ti stave na sendvič, oni to izmere, zapakuju i nosiš vruće. Za 11 eura smo kupili 16 sendviča, ali smo se u prodavnici smorili do jaja, jer smo čekali da se leba ispeče, a Oliver nas je proklinjao, jer je ostao ispred prodavnice da malo snima kamerom pa se ukenjao da smo ga ostavili :) Ne bi mi nikad, hehe.

E sada, najveća glupost u istoriji gluposti :). Srbi oće da jedu u parku, natenane. Hahha.. Srle kao treba da nas vodi po Beču, jer je živeo u njemu par meseci i kaže da ima neki park u blizini. Dupe, noge i mozak smo potrošili dok smo do prvog parka došli :) Ja gladan i bolestan jedva hodam, Db, svinjar samo bi jeo, nervozni, gladni, joj! I sedosmo mi negde, ne znamo ni gde, te pojedosmo naš zidarski ručkić :)) , a onda se zaputišmo ka mestu ispred Parlamenta gde nas je čekao smrdobus i kraj puteševstvija.

U autobusu svi svesni da se vraćamo kući, bedak. Razmenjuju se telefoni, fluidi, grickalice i sa moje strane, bacili. Gledamo 'Kako je propao Rokendrol', dernjamo se ko magarci i tu i tonem u san. Budim se posle sat vremena, da Db-u čestitam rođendan malo se zezam i celu noć blebećem sa Tanjom/Sanjom. Na mađarsko-srpskoj granici, ulazi neki Lala u autobus i pita lalinski: 'Šta imate da prijavite za carinu?'. Ceo zurlobus ćuti, a on pita: 'Ta di ste bili?', mi rekosmo u Španiji, a on će: 'Ta niste ništa ni mogli kupiti, tamo sve skupo!' i iziđe iz autobusa :) Car!

Negde oko pola šest ujutro smo stali u neki motel 100km od Beograda i seo sam za sto sa Urošem vodičem i nekom ekipom iz zurlobusa, te smo malo ćaskali i u Beogradu se našli sa svojima. Tu smo se pozdravljali ispred autobusa, patetično, ali smipatično, ipak smo se dvanest dana gledali i zurlali :)

Ćale me je dočekao burazerovim Golfom, na moje čuđenje, reče da je Suzuki na sređivanju limarije, a ja se odmah osetih hendikepiranim bez kola :) Odbacili smo Debelog kući i ja uleteh u toplo porodično gnezdo :)

Lepo je videti sve to. U principu, nisam video ništa fascinantno. Mnogo su mi se dopali Barselona i Beč, a razočarali Nica, Kan i Monte Karlo. Očekivali smo svi više glamura ili ko zna čega. Ulice nisu ništa preterano čistije nego u Beogradu. Uopšte sam shvatio da mi nismo baš toliko loši koliko mislimo da jesmo ili misle za nas da jesmo.

Pozitivno sam iznenađen ljudima u velikim gradovima, koji su vedri i neopterećeni glupostima za koje Srbi drže da su važne, kao što su oblačenje ili kola.

Voze se dobra kola, ali ne u onolikom procentu u kom sam mislio. Na ulici se lako može naći auto star 10 ili više godina, čak i u Monte Karlu. Ono po čemu se prepoznaju Srbi i Srpkinje su nadmen stav u odnosu na ostale i stil oblačenja kako se možda oni obuku jednom godišnje kada idu šta ti ja znam gde. Na primer, video sam da je jedan lik kod nas obukao roze?! košuljicu, iako sam mislio da roze nose žene...